Vizuelno pamćenje igra vitalnu ulogu u životu svake osobe. Prepoznavanje lica poznate osobe u gomili, dolazak do željene adrese bez provere mape ili trenutno određivanje željene boje/dezela - sve to može da se uradi vizuelnim slikama utisnutim u memoriju.
Mogu se uporediti sa fotografijama, koje se uvek čuvaju u glavi i pomažu nam da se krećemo u okolnom prostoru upoređivanjem. Vizuelna memorija se ne zove bez veze „fotografska“.
Vizuelna memorija
Naučna definicija
Prema zvaničnoj definiciji, vizuelna memorija je memorisanje informacija koje opažaju organi vida. Alternativni nazivi za ovu pojavu su vizuelno i fotografsko pamćenje.
80% ljudi su vizuelni učenici - oni najbolje pamte vizuelne informacije, a ne slušne, taktilne, mirisne i ukusne informacije. Po tome se čovek suštinski razlikuje od većine životinja, kojima su organi mirisa na prvom mestu. Na primer, mačke i psi se kreću prvenstveno pomoću mirisa – pamte mirise i njihove kombinacije jednako dobro kao što mi pamtimo vizuelne slike.
Ocipitalni režanj mozga je odgovoran za vizuelnu memoriju. Kada je povređena, osoba može izgubiti sposobnost da prepozna druge, što se u psihologiji naziva mentalnim slepilom.
Tokom normalnog funkcionisanja mozga, većini vizuelnih slika se automatski dodeljuju jedinstvena imena. Na primer, kada vidimo lice poznatog glumca, setimo se njegovog imena, trenutaka iz filmova u kojima je glumio i drugih srodnih informacija. Ako je veza između verbalne i vizuelne slike prekinuta, ne možemo da se setimo imena ljudi i mesta na kojima smo ih sreli, iako sigurno znamo da su nam poznati.
Tipičan primer rada vizuelne memorije može se opisati u nekoliko tačaka:
- Vidimo nečije lice i podsvesno ga upoređujemo sa svim raznovrsnim vizuelnim slikama u dugoročnom pamćenju.
- Ako se pronađe podudaranje, prepoznajemo osobu i pamtimo informacije povezane sa njom.
- Ako nema podudaranja, osoba se karakteriše kao stranac.
Ceo ovaj proces može da potraje delić sekunde: ako se poznata osoba nije promenila od poslednjeg sastanka, prepoznavanje se dešava skoro trenutno. Kako starimo i naš centralni nervni sistem propada, postaje nam sve teže da prepoznamo i uporedimo poznata lica i predmete. Razlozi za pogoršanje vizuelne memorije mogu biti i povrede glave, jak stres i upotreba raznih psihostimulansa.
Istorija studija
U različitim istorijskim epohama vizuelno pamćenje je opisano kao mentalni proces, kao funkcija psihe i kao sistem asocijacija. Prvi naučni radovi na ovu temu datiraju iz 17. veka, ali su bili prilično haotične prirode.
Tek u 19. veku, Volfgang Keler i Kurt Gotšald su razvili jasnu Geštalt teoriju koja opisuje vizuelnu memoriju kao integralni sistem koji uključuje memorisanje, skladištenje i reprodukciju primljenih vizuelnih podataka.
Geštalt teoriju je početkom 20. veka zamenila semantička teorija Karla Bilera i Alfreda Binea. Ona je dala prioritet značenjima ugrađenim u određene vizuelne slike, koje se, u zavisnosti od semantičkog opterećenja, bolje ili lošije pamte u ljudskom pamćenju.
Konačno, u drugoj polovini 20. veka, predloženo je novo gledište – informaciono-kibernetičko. Omogućio je procenu procesa pamćenja i reprodukcije slika u obliku algoritama sličnih onima koji se koriste u računarskoj tehnologiji.
Zanimljive činjenice
- Što je bogatija mašta, to je bolje vizuelno pamćenje. Čovek lakše pamti i misaono reprodukuje ono što može da zamisli.
- Ljudsko pamćenje se formira tokom života, ali se aktivan razvoj nastavlja do 25. godine. Prvi znaci gubitka pamćenja u većini slučajeva javljaju se posle 50 godina.
- Potencijalni kapacitet memorije, prema američkim naučnicima, približava se petabajtu – hiljadu terabajta podataka (otprilike 217.872 DVD-a). Pri tome se najpre potiskuju loša sećanja, a prijatni utisci ostaju dugo – tako se psiha štiti od preopterećenja.
- Uz pomoć stalne obuke, dvostruki nosilac Ginisove knjige rekorda Samvel Gharibian naučio je da uči napamet štampane tekstove. Godine 1990, njegovo odlično vizuelno pamćenje mu je omogućilo da bez grešaka ponovi 1000 nasumičnih reči sa stranih jezika. Godine 2000. ovaj izvanredni čovek je zapamtio 2.000 ruskih reči koje nisu bile povezane po značenju.
- Vremenom sećanja mogu postati izobličena, izbledela i obrasla lažnim detaljima. Osim toga, čoveku se mogu usaditi izmišljeni detalji i sećanja na fiktivne događaje.
Svaka vežba koja razvija pažnju biće korisna u razvoju vizuelne memorije. Test je jedan od ovih simulatora sa dokazanom efikasnošću.
